Legenda o gradnji Ferhadije i banjalučkom Ikaru

 

Čovjekov san o letenju čest je predmet legendi.

I Banjaluka ima svog Ikara. O ovoj legendi na sličan način pišu mnogi putopisci.

Uglavnom sve počinje sa pričom o gradnji Ferhadije.

Legendu o gradnji, stradanju  i spasenju majstora bilježi Ante Hangl koji je službovao kao učitelj u Višoj djevojačkoj školi u Banjaluci između 1899. i 1902. a objavljuje je profesor Mato Džaja u svojoj knjizi Banjaluka u putopisima zapisima i legendama.

Kad je džamija bila gotova, pitao Ferhad-paša neimara majstor Radu, da li bi mogao još ljepšu džamiju namjestiti. Rade mu odgovori, da bi, kad bi mu bolje platio. Kad to čuje Ferhad paša se razljuti, zatvori Radu i njegove neimare u munaru i reče im da će ih za tri dana pogubiti. Kad to čuje baša Rade, reče svojim drugovima:
“Što ćemo, sad braćo? Ako se ne spasimo, svi ćemo poginuti.”
Svi neimari nikom ponikoše i niko ne ga ne znade savjetovati. Iz te nevolje spasi ih sam Rade. Na munari, naime, ostalo je nešto lipove građe i on učini krila sebi i svojim drugovima. Kad bi trećeg dana u zoru, sleti Rade sa munare i preleti preko Vrbasa i doleti do sela Rebrovca.

Alojz Ćurić: Banjalučki Ikar

Tu pade slomi rebro i odatle selu ime Rebrovac. Pavao pade u Pavlovcu, Šimun u Šimiće, Ivan u Ivanjskoj, a Dragoje u Dragom blatu i tako su ta mjesta po njima dobila svoja imena.